Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kontni plan". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Uvod

Računovodstvo se načešće definiše kao proces prikupljanja, sređivanja, obrade i čuvanja podataka o ekonomskim aktivnostima preduzeća i finansijskog izveštavanja o promenama u vezi sa imovinom, obavezama, prihodima, rashodima i kapitalom koje su rezultat nastalih poslovnih promena. Savremeno poimanje računovodstva kao nauke, podrazumeva da ono obuhvata daleko šire funkcije od knjigovodstva, odnosno da je to sistematska celina koja obuhvata: knjigovodstvo, računovodstveno planiranje, računovodstveni nadzor, analizu i informisanje. Međutim, knjigovodstvo možemo shvatiti kao bazu podataka iz koje ostale funkcionalne celine računovodstva crpe neophodne podatke na osnovu kojih mogu obavljati svoje zadatke. Knjigovodstvo je dokumentarna i strogo formalna, kontinuirana evidencija koja je zasnovana na potpunom sakupljanju i ustaljenom hronološkom sistematizovanju i evidentiranju podataka svih nastalih poslovnih događaja i stanja, omogućuje da se prikaže slika o ukupnom proteklom poslovanju, kao i stanju imovine, obaveza i kapitala preduzeća kao jedinice računovodstvenog obuhvatanja.

Sve nastale promene u knjigovodstvu se, na osnovu relevantne dokumentacije, evidentiraju na odgovarajućim računima. Da bi u jednoj zemlji preduzeća slične ili iste promene evidentirala na istim računima, čime se omogućuje uporedivost dobijenih podataka, najčešće je zakonom ili pravilnikom preduzećima dat spisak svodnih računa koje trebaju koristiti. Ovaj spisak naziva se kontni okvir. Na osnovu njega preduzeća sastavljaju detaljnije spiskove analitičkih računa koji su im neophodni za obuhvatanje svih nastalih poslovnih događaja koji su uobičajeni u njihovom poslovanju– kontni plan.

U ovom radu pokušaćemo da objasnimo način na koji se poslovni događaji obuhvataju u pogonskom knjigovodstvu konkretnog preduzeća u Srbiji i kako se isto povezuje sa finansijskim knjigovodstvom.

U prvom delu, daćemo kratko objašnjenje razlike finansijskog i pogonskog knjigovodstva, osnovnih vrsta kontnog okvira, kao i kontnog okvira koji je u Srbiji propisan za velika i srednja preduzeća.

U drugom delu rada upoznaćemo se sa preduzećem čiji kontni plan predtavljamo u ovom radu, načinom vrednovanja zaliha, obračunom cene koštanja i relevantnom dokumentacijom na osnovu koje se vrše knjiženja.

U trećem delu rada objasnićemo funkcionosanje pogonskog knjigovodstva u preduzeću i primenjeni kontni plan.

Kontni okvir i kontni plan

Kontni okvir predstavlja osnovu od koje polaze preduzeća prilikom sastavljanja svojih kontnih planova. Kao što smo i naveli, osnovni smisao propisivanja sadržine kontnog okvira na određenoj teritoriji je usmeravanje istog knjigovodstvenog sadržaja na iste račune, čime se postiže jednoobraznost na nivou propisanih svodnih računa. Prilikom izrade istog, njegovi tvorci moraju uzeti u obzir nekoliko faktora, kako bi njegova upotreba u praksi bila bez problema, a to su: broj i vrsta preduzeća koja će isti koristiti, način na koji se u preduzećima prate troškovi i učinci, oraganizaciono tehničke momente (predvideti konta odstupanja, račune veze pogonskog i finansijskog knjigovodstva, račune otvaranja, odgovarajuće nazive i sadržine konta itd.). U problematici izrade kontnog okvira, javljaju se još dva vrlo bitna pitanja, formalno i materijalno raščlanjavanje računa. Formalno raščlanjavanje računa predstavlja simboličko obeležavanje izabranih računa, pri čemu je zastupljen decimalni sistem obeležavanja i klasifikacije računa. Materijalno raščlanjavanje ima za predmet utvrđivanje redosleda i sadržine u prvom redu klasa kao najširih računskih celina. Pri tome se polazi od procesnog (funkcionalnog) principa i bilansnog principa. Saglasno tome postoje dva tipa kontnih okvira koji su danas u upotrebi: funkcionalni (procesni) i bilansni kontni okvir.

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com